From 93573e68a24c1c4377fea0a567256106e6bd206d Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Bardzobardzowredna <73874022+Bardzobardzowredna@users.noreply.github.com> Date: Tue, 12 Mar 2024 03:12:52 +0100 Subject: [PATCH 1/4] Update orthography.md --- .../current/learn/orthography.md | 22 ++++++++++--------- 1 file changed, 12 insertions(+), 10 deletions(-) diff --git a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md index b41b7cba4..ba8f0c681 100644 --- a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md +++ b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md @@ -11,38 +11,40 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html ## Стандардно писмо \{#standard-alphabet} -Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да напише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Различити народни правописи су једноставно превише резличити да би се пронашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак јер је збуњујућа и потенцијално обесхрабрујућа за људе који желе да науче међусловенски језик. +Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Разни национални правописи су једноставно превише различити да би се пронашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак јер је збуњујућа и потенцијално обесхрабрујућа за људе који желе да науче међусловенски језик. Може се рећи да граница између латинице и ћирилице пролази кроз средину словенских земаља. Међусловенски језик користи оба писма подједнако. Ниједно од њих није засновано на неком народном правопису посебно. Уместо тога, оба писма осмишљена су као компромис, намењена да буду интуитивно разумљива и омогуће лаку транслитерацију међу собом. Срдачно позивамо кориснике међусловенског језика да се служе и ћирилицом и латиницом. За оне који могу имати проблеме са писањем одређених знакова нуде се и алтернативна решења. -**Међусловенско латинично писмо** има 27 слова: 23 слова основне латинице (сва осим `q`, `w` и `x`) плус четири сугласника са дијакритичким знаком (`š`, `ž`, `č` и `ě`), као и три диграфа (`dž`, `lj`, `nj`). +Помоћу латиничког и ћириличког писма приказује се свих 30 гласова који су присутни у стандардној верзији мечусловенског језика. + +**Међусловенско латинично писмо** поседује 27 појединачних слова од којих су 23 слова основне латинице (без `q`, `w` и `x`) и четири сугласника са дијакритичким знаком (`š`, `ž`, `č` и `ě`). Уз њих су и три диграфа (`dž`, `lj`, `nj`). :::component{name=MDOrthography1} ::: -**Међусловенско ћирилично писмо** има 29 слова: сва слова која су заједничка разним ћириличним правописима, уз додатак `є`, `ы`, `ј`, `љ`, `њ`, као и један диграф (`дж`): +**Међусловенско ћирилично писмо** поседује 29 појединачних слова: сва слова која су заједничка разним ћириличним правописима, уз додатне `є`, `ы`, `ј`, `љ`, `њ`. Уз њих је и један диграф (`дж`). :::component{name=MDOrthography2} ::: -Оба правописа су равноправна, а приликом објављивања текстова препоручује се ауторима да објављују верзије и на латиници и на ћирилици, како би биле разумљиве са обе стране латинично-ћириличне границе. +Оба писма су равноправна, а приликом објављивања текстова препоручује се ауторима да објављују верзије и на латиници и на ћирилици, како би биле разумљиве са обе стране латинично-ћириличне границе. Међусловенске тастатуре можете преузети [овде][2]. ## Представљање проблематичних знакова \{#representation-of-problematic-characters} -Као што је наведено раније, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређени знак (слово) на сопственој тастатури имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука: +Као што је наведено раније, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређено слово на сопственој тастатури имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука: -### Латиница `Č` `Š` `Ž` \{#latin-č-š-ž} +### Латинично `Č` `Š` `Ž` \{#latin-č-š-ž} -Ова слова су веома важна у словенским језицима. Изостављање дијакритичких знакова (као што се то често дешава шаљући СМС поруке) негативно утиче на разумљивост међусловенског језика, јер су, очигледно, **`c` `s` `z`** потпуно различите фонеме. +Ова слова су веома важна у словенским језицима. Изостављање дијакритичких знакова (као што се то често дешава шаљући СМС поруке) негативно утиче на разумљивост међусловенског језика, јер су, очигледно, **`c` `s` `z`** потпуно различити фонеми у односу на **`č` `š` `ž`**. -Пошто Пољаци немају такво решење за горепоменуте слова на тастатури, предложена им је алтернатива. Уместо `č`, `š` i `ž`, могу да користе `cz`, `sz` i `ż` као на пољској тастатури. Они који немају `ż` на својој тастатури такође могу да користе **`cz` `sz` `zs`**. Алтернативно решење је **`cx` `sx` `zx`**, које има одерђену предност пошто је доследно и недвосмислено, али и недостатак пошто је неприродно (и у очима многих људи ружно). Друге опције је боље избегавати. На пример, **`ch` `sh` `zh`** као у енглеском језику има тај недостатак што би Западни Словени читали `ch` као `h` :ipa[x]. Решења која укључују нетипичне знаке (као `c^`, `c*`, `c'`) чине да реч изгледа као компјутерски код. Такође – немојте користити слова као што су `q` или `w` (тзв. _Волапук кодирање_) као алтернативу, јер то само ствара забуну. +Пошто Пољаци немају такво решење за горепоменута слова на тастатури, предложена им је алтернатива. Уместо `č`, `š` i `ž`, могу да користе `cz`, `sz` i `ż` као на пољској тастатури. За оне који немају `ż` на својој тастатури могу да користе: **`cz` `sz` `zs`**. Алтернативно решење је **`cx` `sx` `zx`**, које има извесну предност пошто је доследно и недвосмислено, али и недостатак пошто је неприродно (и у очима многих људи ружно). Друге опције је боље избегавати. На пример, **`ch` `sh` `zh`** као у енглеском језику, има тај недостатак, јер би Западни Словени читали `ch` као `h` :ipa[x]. Решења која укључују нетипичне знаке (као `c^`, `c*`, `c'`) чине да реч са таквим знацима изгледа као компјутерски код. Такође – не препоручујемо коришћење слова попут `q` или `w` (тзв. _Волапук кодирање_) као алтернативу, јер то само ствара забуну. ### латинично `Ě` и ћирилично `Є` \{#latin-ě-and-cyrillic-є} -Важност слова `ě` (односно савременог знака одговарајућем старословенском знаку. _јат_) лежи у његовом изговору. Док у већини словенских језика знак `e` не ублажава свој претходни сугласник, `ě` га ублажава у свим језицима осим словеначког, српског и македонског, што чини 96% говорника где `ě` га ублажава сугласник (обратите пажњу да се у саверменом руском језику старословенско **јат** пише као ћириличко „е”, док се **глас е** пише као „э”, што прецизира горњу тврдњу). Стога је логично да се ова прилично значајна разлика прави и у међусловенском језику. У латиничном писму, традиционално представљање овог фонема је `ě`, што је такође добар компромис у односу на пример, на српско `e` и хрватско **`ije`/`je`**. Недостатак самог знака `ě` је у томе што га само чешки и лужички језици имају у својим азбукама. - +Важност слова `ě` (односно савременог знака који одговара старословенском знаку _јат_) лежи у његовом изговору. Док у већини словенских језика знак `e` не омекшава сугласник који се налази испред њега, `ě` га умекшава у свим језицима осим словеначког, српског (у екавском изговору) и македонског. То значи да код 96% говорника `ě` ублажава сугласник испред њега. Обратите пажњу да се нпр. у саверменом руском језику старословенско _јат_ пише се као ћирилично „е”, које има исту функцију – умекшава сугласник испред њега. Сам **глас е** (који не умекшава) у руском се пише као „э”, (обрнуто е). Пошто је разлика између `ě` и `e`битна у словенским језицима, логично је да буде присутна и у међусловенском. У латиничном писму, традиционално представљање овог фонема је `ě`, што је такође добар компромис у односу на пример, на српско **`e`** и хрватско **`ije`/`je`**. Говорници српског језика могу тај знак `ě` интуитивно читати као сам глас `e` (у екавском изговору), док особе које користе ијекавски изоговор могу исти тај знак читати / изговарати као `ије / је`. Недостатак самог знака `ě` је у томе што га само чешки и лужички језици имају у својим азбукама. +ХХХХ Ћирилични пандан `ě` је знак / слово `є`, позајмљено из украјинског језика, где је његов изговор сличан. Изабран је због визуелне сличности са `е`, али и због недостатка било које друге добре алтернативе на ћирилици. Теоретски, архаично слово `ѣ` (традиционално старословенско _јат_) је историјски исправније, али пошто се данас не користи ни у једном живом словенском језику (1945. Бугарски и Русински језици су га последњи укинули) и мало ко може да га препозна, употреба у међусловенским текстовима би озбиљно ометала разумљивост. За оне који не могу да користе **`ě` / `є`** или оне који не знају када да га пишу, најбоља алтернатива је латиничнп `e` / ћирилично `е`. Ово је легитимно поједностављење које `ě` ставља у позицију сличну слову `ё` у руском, другим речима: дијакритички знак представља другачији изговор, али може се изоставити. From 62dd8ce7b55cb914f55fb7e65c357d8c3e85000a Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Bardzobardzowredna <73874022+Bardzobardzowredna@users.noreply.github.com> Date: Thu, 14 Mar 2024 00:18:56 +0100 Subject: [PATCH 2/4] Update orthography.md --- .../current/learn/orthography.md | 56 +++++++++---------- 1 file changed, 28 insertions(+), 28 deletions(-) diff --git a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md index ba8f0c681..3ae8a6863 100644 --- a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md +++ b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md @@ -11,18 +11,18 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html ## Стандардно писмо \{#standard-alphabet} -Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Разни национални правописи су једноставно превише различити да би се пронашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак јер је збуњујућа и потенцијално обесхрабрујућа за људе који желе да науче међусловенски језик. +Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Разни национални правописи су једноставно превише различити да би се пронашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак што збуњује и потенцијално обесхрабрује људе који желе да науче међусловенски језик. -Може се рећи да граница између латинице и ћирилице пролази кроз средину словенских земаља. Међусловенски језик користи оба писма подједнако. Ниједно од њих није засновано на неком народном правопису посебно. Уместо тога, оба писма осмишљена су као компромис, намењена да буду интуитивно разумљива и омогуће лаку транслитерацију међу собом. Срдачно позивамо кориснике међусловенског језика да се служе и ћирилицом и латиницом. За оне који могу имати проблеме са писањем одређених знакова нуде се и алтернативна решења. +Може се рећи да граница између латинице и ћирилице пролази кроз средину словенских земаља. Међусловенски језик користи оба писма равноправно. Ниједно од њих није засновано на неком народном правопису посебно. Уместо тога, оба писма осмишљена су као компромис, намењена да буду интуитивно разумљива и омогуће лаку транслитерацију међу собом. Позивамо кориснике међусловенског језика да се служе и ћирилицом и латиницом. За оне који могу имати проблеме са писањем одређених знакова нуде се и алтернативна решења. -Помоћу латиничког и ћириличког писма приказује се свих 30 гласова који су присутни у стандардној верзији мечусловенског језика. +Помоћу латиничког и ћириличког писма приказује се свих 30 гласова који су присутни у стандардној верзији међусловенског језика. **Међусловенско латинично писмо** поседује 27 појединачних слова од којих су 23 слова основне латинице (без `q`, `w` и `x`) и четири сугласника са дијакритичким знаком (`š`, `ž`, `č` и `ě`). Уз њих су и три диграфа (`dž`, `lj`, `nj`). :::component{name=MDOrthography1} ::: -**Међусловенско ћирилично писмо** поседује 29 појединачних слова: сва слова која су заједничка разним ћириличним правописима, уз додатне `є`, `ы`, `ј`, `љ`, `њ`. Уз њих је и један диграф (`дж`). +**Међусловенско ћирилично писмо** поседује 24 појединачна слова: сва слова која су заједничка свим ћириличним правописима, уз додатне `є`, `ы`, `ј`, `љ`, `њ`. Уз њих је и један диграф (`дж`). :::component{name=MDOrthography2} ::: @@ -31,82 +31,82 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html Међусловенске тастатуре можете преузети [овде][2]. -## Представљање проблематичних знакова \{#representation-of-problematic-characters} +## Представљање проблематичних слова \{#representation-of-problematic-characters} -Као што је наведено раније, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређено слово на сопственој тастатури имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука: +Као што је наведено раније, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређено слово на својој тастатури, имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука: ### Латинично `Č` `Š` `Ž` \{#latin-č-š-ž} Ова слова су веома важна у словенским језицима. Изостављање дијакритичких знакова (као што се то често дешава шаљући СМС поруке) негативно утиче на разумљивост међусловенског језика, јер су, очигледно, **`c` `s` `z`** потпуно различити фонеми у односу на **`č` `š` `ž`**. -Пошто Пољаци немају такво решење за горепоменута слова на тастатури, предложена им је алтернатива. Уместо `č`, `š` i `ž`, могу да користе `cz`, `sz` i `ż` као на пољској тастатури. За оне који немају `ż` на својој тастатури могу да користе: **`cz` `sz` `zs`**. Алтернативно решење је **`cx` `sx` `zx`**, које има извесну предност пошто је доследно и недвосмислено, али и недостатак пошто је неприродно (и у очима многих људи ружно). Друге опције је боље избегавати. На пример, **`ch` `sh` `zh`** као у енглеском језику, има тај недостатак, јер би Западни Словени читали `ch` као `h` :ipa[x]. Решења која укључују нетипичне знаке (као `c^`, `c*`, `c'`) чине да реч са таквим знацима изгледа као компјутерски код. Такође – не препоручујемо коришћење слова попут `q` или `w` (тзв. _Волапук кодирање_) као алтернативу, јер то само ствара забуну. +Пошто Пољаци немају такво решење (дијакритичке знаке) за горепоменута слова на својој тастатури, предложена им је алтернатива. Уместо `č`, `š` i `ž`, могу да користе `cz`, `sz` i `ż` као на пољској тастатури. Они који немају пољско `ż` на својој тастатури могу да користе: **`cz` `sz` `zs`**. Алтернативно решење је **`cx` `sx` `zx`**, које има извесну предност пошто је доследно и недвосмислено, али и недостатак пошто је неприродно (и у очима многих – ружно). Друге опције је боље избегавати. На пример, **`ch` `sh` `zh`** као у енглеском језику. Недостатак таквог решења је у томе што би Западни Словени читали `ch` као `h` :ipa[x]. Решења која укључују нетипичне знаке (као `c^`, `c*`, `c'`) чине да реч са таквим знацима изгледа као компјутерски код. Такође не препоручујемо коришћење слова попут `q` или `w` (тзв. _Волапук кодирање_) као алтернативу, јер то само ствара забуну. ### латинично `Ě` и ћирилично `Є` \{#latin-ě-and-cyrillic-є} -Важност слова `ě` (односно савременог знака који одговара старословенском знаку _јат_) лежи у његовом изговору. Док у већини словенских језика знак `e` не омекшава сугласник који се налази испред њега, `ě` га умекшава у свим језицима осим словеначког, српског (у екавском изговору) и македонског. То значи да код 96% говорника `ě` ублажава сугласник испред њега. Обратите пажњу да се нпр. у саверменом руском језику старословенско _јат_ пише се као ћирилично „е”, које има исту функцију – умекшава сугласник испред њега. Сам **глас е** (који не умекшава) у руском се пише као „э”, (обрнуто е). Пошто је разлика између `ě` и `e`битна у словенским језицима, логично је да буде присутна и у међусловенском. У латиничном писму, традиционално представљање овог фонема је `ě`, што је такође добар компромис у односу на пример, на српско **`e`** и хрватско **`ije`/`je`**. Говорници српског језика могу тај знак `ě` интуитивно читати као сам глас `e` (у екавском изговору), док особе које користе ијекавски изоговор могу исти тај знак читати / изговарати као `ије / је`. Недостатак самог знака `ě` је у томе што га само чешки и лужички језици имају у својим азбукама. -ХХХХ -Ћирилични пандан `ě` је знак / слово `є`, позајмљено из украјинског језика, где је његов изговор сличан. Изабран је због визуелне сличности са `е`, али и због недостатка било које друге добре алтернативе на ћирилици. Теоретски, архаично слово `ѣ` (традиционално старословенско _јат_) је историјски исправније, али пошто се данас не користи ни у једном живом словенском језику (1945. Бугарски и Русински језици су га последњи укинули) и мало ко може да га препозна, употреба у међусловенским текстовима би озбиљно ометала разумљивост. +Значај слова `ě` (односно савременог знака који одговара старословенском знаку _јат_) је у његовом изговору. Док у већини словенских језика знак `e` не омекшава сугласник који се налази испред њега, `ě` га умекшава у свим језицима осим словеначког, српског (у екавском изговору) и македонског. То значи да код 96% говорника `ě` умекшава сугласник испред њега. Обратите пажњу да се нпр. у саверменом руском језику старословенско _јат_ пише се као ћирилично „е”, које има исту функцију – умекшава сугласник испред њега. Сам **глас е** (који не умекшава) у руском се пише као „э”, (обрнуто е). Пошто је разлика између `ě` и `e`битна у словенским језицима, логично је да буде присутна и у међусловенском. У латиничном писму, традиционално представљање овог фонема је `ě`, што је такође добар компромис у односу на екавско **`e`** и ијекавско **`ije`/`je`**. Говорници српског језика могу тај знак `ě` интуитивно читати као сам глас `e` (у екавском изговору), док особе које користе ијекавски изоговор могу исти тај знак читати / изговарати као `ије / је`. Недостатак самог знака `ě` је у томе што га само чешки и лужички језици имају у својим азбукама. + +Ћирилични пандан `ě` је слово `є`, позајмљено из украјинског језика, где је његов изговор сличан. Изабран је због визуелне сличности са `е`, али и због недостатка било које друге добре алтернативе на ћирилици. Теоретски, архаично слово `ѣ` (традиционално старословенско _јат_) је историјски исправније, али пошто се данас не користи ни у једном живом словенском језику (1945. Бугарски и Русински језици су га последњи укинули) и мало ко може да га препозна, употреба у међусловенским текстовима би озбиљно ометала разумљивост. За оне који не могу да користе **`ě` / `є`** или оне који не знају када да га пишу, најбоља алтернатива је латиничнп `e` / ћирилично `е`. Ово је легитимно поједностављење које `ě` ставља у позицију сличну слову `ё` у руском, другим речима: дијакритички знак представља другачији изговор, али може се изоставити. ### латиничко `Y` и ћириличко `Ы` \{#latin-y-and-cyrillic-ы} -Слово - знак **`y` / `ы`** је од користи Русима, Белорусима и Пољацима. У јужнословенским језицима, украјинском и говорном чешком и словачком, сјединио се са `i`. Онима који не знају када треба направити разлику, као и онима који циљају на претежно јужнословенску публику, саветујемо да у свим случајевима користе **`i` / `и`**. +Слово - знак **`y` / `ы`** је од користи Русима, Белорусима и Пољацима. У јужнословенским језицима, украјинском и говорном чешком и словачком, поистоветио се са `i`. Онима који не знају када треба користити **`y` / `ы`** а када **`` i / `и`**, као и онима који циљају на претежно јужнословенску публику, саветујемо да у зим случајевима користе **`i` / `и`**. ### Ћирилично `Ј` \{#cyrillic-ј} -Међусловенски језик користи слово `ј` из српске и македонске ћирилице као еквивалент латиници `j`, јер је `й` (руски, украјински, белоруски и бугарски) превише рестриктиван у погледу самогласника и сугласника уз које се налази. За оне који имају проблема са писањем `ј`, логична замена је `й`, али када иза њега следи самогласник, у већини случајева ће се уместо њега користити јотирани самогласник: +Међусловенски језик користи слово `ј` из српске и македонске ћирилице као еквивалент латиничном `j`, јер је `й` (руски, украјински, белоруски и бугарски) превише рестриктиван у погледу самогласника и сугласника уз које се налази. За оне који имају проблема са писањем `ј`, логична замена је `й`, али када иза њега следи самогласник, у већини случајева ће се уместо њега користити јотирани самогласник: - `йа` и `йу` се могу написати као `я` и `ю` респективно; ово је свакако најприродније решење, али треба имати на уму да Срби и Македонци не користе те знаке у својим азбукама, и зато им њихов облик није нарочито јасан; - `йо` никада није проблем; Руски знак `ё` ипак треба избегавати, јер се користи у различитим ситуацијама и можда неће бити јасан онима који не знају руски; - `йе` је проблематичнији; најбоље решење је вероватно `е` после самогласника, `ье` после сугласника и `йе` на почетку речи; -- `йи` се може написати као `ьи` после сугласника и `и` на другим позицијама, пошто ионако не постоји суштинска разлика са иницијалом слога `и`. +- `йи` се може написати као `ьи` после сугласника и `и` на другим позицијама, пошто ионако не постоји суштинска разлика кад је `и` на самом почетку речи или негде другде. ### ћирилично `Љ` и `Њ` \{#cyrillic-љ-and-њ} -Знаци `lj` и `nj` су пар ћириличким `љ` и `њ`, који преузети су и из српске и македонске ћирилице. Они који немају ова слова на тастатури увек могу уместо њих да напишу `ль` и `нь`. +Знаци `lj` и `nj` су пар ћириличким `љ` и `њ`, који су преузети из српске и македонске ћирилице. Они који немају ова слова на тастатури увек могу уместо њих да напишу `ль` и `нь`. ## Етимолошко писмо \{#etymological-alphabet} -Поред стандардног латиничног писма, међусловенски садржи и низ факултативних слова која се односе конкретно на протословенске/старословенске фонеме који су се разишли или нестали у већини савремених језика: +Поред стандардног латиничног писма, међусловенски садржи и низ факултативних слова која се односе директно на протословенске / старословенске фонеме који су се променили у нешто друго или су потпуно нестали у већини савремених језика: :::component{name=MDOrthography3} ::: - Самогласници `ę` и `ų` одговарају назалним самогласницима `ѧ` и `ѫ` у старословенском (мало јус и велико јус, обично се транслитерују као `ę` и `ǫ`). -- Самогласник `å` се јавља у комбинацијама `rå` и `lå` иза којег следи сугласник, где пољски има **`ro`/`ró`** и **`ło`/`łó`**, а источнословенски **(`o` )`ro`** и **(`o`)`lo`**. -- Самогласници `ė` и `ȯ` представљају јаке иерс: `ь` (`ĭ`) и `ъ` (`ŭ`). +- Самогласник `å` се јавља у комбинацијама `rå` и `lå` иза којег следи сугласник, где пољски има **`ro`/`ró`** и **`ło`/`łó`**, а источнословенски језици имају **(`o` )`ro`** и **(`o`)`lo`**. +- Самогласници `ė` и `ȯ` представљају тврде јер: `ь` (`ĭ`) и `ъ` (`ŭ`). - Сугласници `ć` и `đ` односе се на прасловенске `tj` и `dj`, који су у старословенском постали `щ` (`št`) и `жд` (`žd`). -- Меки сугласници **`ĺ` `ń` `ŕ` `t́` `d́` `ś` `ź`** односе се на сугласнике иза којих следи слабо `ь` (меки знак). +- Меки сугласници **`ĺ` `ń` `ŕ` `t́` `d́` `ś` `ź`** односе се на сугласнике иза којих меко јер `ь` (меки знак). Горепоменута слова / знаци представљају само необавезна проширења стандардног латиничног писма. Из тог разлога, никада нема потребе да се они представљају на неки други начин осим једноставним изостављањем дијакритичког знака; једини изузеци су `ć` и `đ`, које у стандардној ортографији треба заменити са `č` и `dž`. -Слова `ĺ` и `ń` се појављују само испред сугласника. Фонетски, они су идентични `lj` и `nj`, с једином разликом што се обично не пишу на међусловенском. +Слова `ĺ` и `ń` се појављују само испред сугласника. Фонетски, они су идентични `lj` и `nj`, с том разликом што се обично ректо користе у међусловенском. Имајте на уму да међусловенско етимолошко писмо не садржи ознаке дужине или тона, нити укључује посебна слова за позајмице из несловенских језика (као што су старославенски `ѳ` и `ѵ`, који се користе само за грчке речи, или ü за немачке или француске речи). ### Образложење \{#rationale} -Основно латинично и ћирилично писмо међусловенског језика састоји се од слова чији је изговор сличан у свим словенским језицима. Међутим, прасловенски и старославенски су имали и низ фонема који су се развијали у различитим правцима. У већини модерних језика, ове промене звука су биле углавном предвидиве. Додељивањем посебног, специфичног знака овим фонемима, омогућује се повезивање сваког од њих са одређеним фонемом у било ком од савремених словенских језика, чиме се покривају главне фонолошке разлике између ових других. Другим речима, ово проширено писмо може послужити као мост између староцрквенословенског и савремених словенских језика, али и као посредничк између ортографије старословенског и међусловенског. +Основно латинично и ћирилично писмо међусловенског језика састоји се од слова чији је изговор сличан у свим словенским језицима. Међутим, прасловенски и старославенски су имали и низ фонема који су се развијали у различитим правцима. У већини модерних језика, ове промене звука су биле углавном предвидиве. Додељивањем посебног, специфичног знака овим фонемима, успоставља се веза сваког од њих са одређеним фонемом у било ком од савремених словенских језика, чиме се обухватају главне фонолошке разлике међу језицима. Другим речима, ово проширено писмо може да послужити као мост између староцрквенословенског / старословенског и савремених словенских језика, али и као решење које повезује ортографију старословенског и међусловенског. -За разлику од решењљ као што су међународна фонетска азбука (IPA) и [Словенско писмо][3], односно варијанта IPA за словенске језике, етимолошко писмо међусловенског језика нема за циљ да пружи информације о **изговору** унутар појединих словенских језика, већ да покаже однос и сличности међу њима. Може се донекле упоредити са ортографијом енглеског језика. Иако постоје велике разлике у изговору између британског енглеског, шкотског енглеског и америчког енглеског, сви су написани на практично исти начин, користећи правописне конвенције које представљају говорни језик 14. века. Када би Словени користили слично писмо уместо својих националних правописа заснованих на изговору, реч „пет” би се могла написати као :isv[_pęt́_] у свим словенским језицима, уместо :ru[_пять_], :pl[_pięć_], :csb[_piãc_], :hsb[_pjeć_], :cs[_pět_], :sk[_päť_], :sl[_pet_] итд. +За разлику од решења као што су међународна фонетска азбука (IPA) и [Словенско писмо][3] (варијанта IPA за словенске језике), етимолошко писмо међусловенског језика **нема за циљ** да пружи информације о **изговору** унутар појединих словенских језика, већ да покаже **однос и сличности међу њима**. Може се донекле упоредити са ортографијом енглеског језика. Иако постоје велике разлике у изговору између британског, шкотског и америчког енглеског, сви су написани на практично исти начин, користећи правописне конвенције које представљају говорни језик 14. века. Када би Словени користили слично писмо уместо својих националних правописа заснованих на изговору, реч „пет” би се могла написати као :isv[_pęt́_] у свим словенским језицима, уместо :ru[_пять_], :pl[_pięć_], :csb[_piãc_], :hsb[_pjeć_], :cs[_pět_], :sk[_päť_], :sl[_pet_] итд. -Ово писмо засновано на етимологији (раније познато као :notr[_Naučny medžuslovjansky_] – научни међусловенски) такође служи као изворни код за међусловенски језик. Осмишљено је тако да се од стандардног међусловенског разликује само по додатним дијакритичким знацима, тако да читалац коме су ти дијакритички знаци напознати може једноставно да их игнорише. Употреба овог писма / правописа у међусловенском језику може послужити у следеће сврхе: +Етимолошко писмо (раније познато као :notr[_Naučny medžuslovjansky_] – научни међусловенски) такође служи као изворни код за међусловенски језик. Осмишљено је тако да се од стандардног међусловенског разликује само по додатним дијакритичким знацима, тако да читалац коме су ти дијакритички знаци непознати може једноставно да их игнорише. Употреба овог писма / правописа у међусловенском језику може послужити у следеће сврхе: - за преношење етимолошких информација, -- као подржавање процеса учења олакшавањем повезивања међусловенских речи са одговарајућим им речима у другим словенским језицима, -- као давање прецизнијих информација о идеалном (најцентралнијем) изговору, -- за боље омогућавање корисницима да прилагоде („флаворизујз“) писани и говорни међусловенски језик говорницима одређених језика (види [флаворизација][4]), +- као подржавање процеса учења ради лакшег повезивања међусловенских речи са одговарајућим речима у другим словенским језицима, +- као решење које даје прецизније информације о идеалном (најцентралнијем) изговору, +- за решење које омогућава корисницима да прилагоде („флаворизују“) писани и говорни међусловенски језик говорницима одређених језика (види [флаворизација][4]), - да омогуће транскрипцију текста било ког словенског језика у међусловенски правопис. ### Употреба \{#usage} -Текст са пуно додатних дијакритичких знакова може изгледати застрашујуће за почетнике, који свој први сусрет са међусловенским језиком вероватно не почињу на овим страницама. За оне који тек уче језик, збуњујуће је када различити учесници у својим текстовима (или изговору) користе различите правописе / писма. Они могу погрешно сматрати да су ти дијакритички знаци обавезни, или да је међусловенски писан са тим проширењима супериорнији од међусловенског написаног без њих. Може се десити да слова попут `ę` и `ų` могу бити од помоћи Пољацима и можда источним Словенима, али на пример Јужним Словенима употреба овог правописа / писма уопште не помаже. За њих то само непотребно компликује ствари. Стога предлажемо да се уздржавате од употребе етимолошког правописа / пписма у свакодневним разговорима, осим ако га не користите са одређеном сврхом на уму. У том случају, објасните не само то зашто користите етимолошко писмо већи то да су ти дијакритички знаци само необавезни додаци. +Текст са пуно додатних дијакритичких знакова може обесхрабљујући за почетнике, који свој први сусрет са међусловенским језиком вероватно не почињу на овим страницама. За оне који тек уче језик, збуњујуће је када различити учесници у својим текстовима (или изговору) користе различите правописе / писма. Тада могу погрешно мислити да су ти дијакритички знаци обавезни, или да је међусловенски писан са тим проширењима супериорнији од међусловенског написаног без њих. Може се десити да слова попут `ę` и `ų` могу бити од помоћи Пољацима и можда источним Словенима, али на пример Јужним Словенима употреба овог правописа / писма уопште не помаже. За њих то само непотребно компликује ствари. Стога предлажемо да се уздржавате од употребе етимолошког правописа / писма у свакодневним разговорима, осим ако га не користите имајући одређену сврху на уму. У том случају, објасните саговорнику не само то зашто користите етимолошко писмо, већ и то да су ти дијакритички знаци само необавезни додаци. -Они који ионако користе ове проширене знаке ни у ком случају нису обавезни да користе њихов цео скуп: корисници могу да изаберу из њега шта год желе и да изоставе оно што им није потребно. Постоје само два ограничења. Пре свега, када одлучите да користите одређени знак из проширеног, етимолошког скупа, користите га доследно. Друго, нека слова долазе у паровима (**@`ę`/`ų`**, **`ė`/`ȯ`**, **`t́`/`d́`**, **`ś`/`ź`**), јер не би имало смисла користити један елеменат из пара а други изоставити. +Они који пак желе да користе ове проширене знаке ни у ком случају нису у обавези да користе цео њихов скуп: корисници могу да изаберу из њега шта год желе, а да изоставе оно што им није потребно. Постоје само два ограничења. Пре свега, када одлучите да користите одређени знак из проширеног, етимолошког скупа, користите га доследно. Друго, нека слова долазе у паровима (**@`ę`/`ų`**, **`ė`/`ȯ`**, **`t́`/`d́`**, **`ś`/`ź`**), јер не би имало смисла користити један елеменат из етимолошког пара а изоставити други. -Пошто су ова етимолошка проширења опциона, алтернативна решења на тастатури нису стриктно потребна. Међутим, пошто се слова `t́` и `d́` не појављују ни у једном језику (чак ни у Јуникоду / Unicode) могу се писати само путем комбинованог дијакритичког знака, могу се писати користећи **хачек**: `ť` и `ď`. Имајте на уму да се у већини фонтова **хачек** појављује као апостроф. На исти начин, `ĺ` се може написати као `ľ`. И на крају, уместо `ė` и `ȯ` такође је могуће написати `è` и `ò`. +Пошто су ова етимолошка проширења опциона, алтернативна решења на тастатури нису стриктно потребна. Међутим, пошто се слова `t́` и `d́` не појављују ни у једном језику (чак ни у знацима Unicode) могу се писати само путем комбинованог дијакритичког знака, односно могу се писати користећи **хачек**: `ť` и `ď`. Имајте на уму да се у већини фонтова **хачек** појављује као апостроф. На исти начин, `ĺ` се може написати као `ľ`. И на крају, уместо `ė` и `ȯ` такође је могуће написати `è` и `ò`. ### Ћирилица \{#cyrillic} From d367ba8fbda8cb095fa7104d5e6ae16214999480 Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Bardzobardzowredna <73874022+Bardzobardzowredna@users.noreply.github.com> Date: Thu, 14 Mar 2024 00:34:35 +0100 Subject: [PATCH 3/4] Update orthography.md --- .../docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md | 2 +- 1 file changed, 1 insertion(+), 1 deletion(-) diff --git a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md index 3ae8a6863..4f577647a 100644 --- a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md +++ b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md @@ -11,7 +11,7 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html ## Стандардно писмо \{#standard-alphabet} -Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Разни национални правописи су једноставно превише различити да би се пронашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак што збуњује и потенцијално обесхрабрује људе који желе да науче међусловенски језик. +Питање како писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључило могућност јединственог стандардног правописа. Разни национални правописи су превише различити да би се пронашло решење које би било погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак што збуњује и потенцијално обесхрабрује људе који желе да науче међусловенски језик. Може се рећи да граница између латинице и ћирилице пролази кроз средину словенских земаља. Међусловенски језик користи оба писма равноправно. Ниједно од њих није засновано на неком народном правопису посебно. Уместо тога, оба писма осмишљена су као компромис, намењена да буду интуитивно разумљива и омогуће лаку транслитерацију међу собом. Позивамо кориснике међусловенског језика да се служе и ћирилицом и латиницом. За оне који могу имати проблеме са писањем одређених знакова нуде се и алтернативна решења. From b25dae4d7091599a3ece93c041bdb70b52d46481 Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Bardzobardzowredna <73874022+Bardzobardzowredna@users.noreply.github.com> Date: Thu, 14 Mar 2024 00:43:09 +0100 Subject: [PATCH 4/4] Update orthography.md --- .../docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md | 2 +- 1 file changed, 1 insertion(+), 1 deletion(-) diff --git a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md index 4f577647a..b4ed516ed 100644 --- a/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md +++ b/i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/orthography.md @@ -31,7 +31,7 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html Међусловенске тастатуре можете преузети [овде][2]. -## Представљање проблематичних слова \{#representation-of-problematic-characters} +## Писање проблематичних слова \{#representation-of-problematic-characters} Као што је наведено раније, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређено слово на својој тастатури, имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука: