i18n(sr-Cyrl): pronunciation.md (#164)

i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/pronunciation.md

@@ -9,9 +9,9 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/pronunciation.html
 
 ## Преглед \{#overview}
 
-Како се изговарају етнички језици одређују њихови изворни говорници. Ово важи и за међусловенски језик: иако то није нити етнички језик нити језик који служи као стандардни језик за Словене, он је за Словене лак и једноставан за изговор. Сви словенски изговори (акценти) су подједнако исправни. Исто као што је то случај са британским, америчким и аустралијским изговором унутар енглеског језика – сви су они подједнако исправни. У случају међусловенског језика руски изговор међусловенског никако није ни бољи ни лошији од српског или пољског. Као резултат тога, изговор већине звукова (фонема) је променљив, у зависности од националности говорника, а сваки изговор дат ниже у табелама је само приближан. Чињеница да је изговор прилично слободан, међутим, не значи да не може постојати „идеалан” изговор за сваки фонем.
+Како се изговарају етнички језици одређују њихови изворни говорници. Ово важи и за међусловенски: иако то није ни етнички језик нити језик који служи као стандардни језик за Словене, Словенима би требало да буде лак и једноставан за изговор. Сви национални изговори у међусловенском језику су подједнако исправни; као што су британски, амерички и аустралијски изговори подједнако правилни у енглеском, тако и руски изговор међусловенског никако није ни бољи ни лошији од српског или пољског. Као резултат тога, изговор већине звукова (фонема) је променљив, у зависности од националности говорника, а сваки изговор дат у даљем тексту је само приближан. Чињеница да је изговор прилично слободан, међутим, не значи да не може постојати „идеалан” изговор за сваки фонем.
 
-Сва слова се могу изговарати онако како се изговарају у било којој словенској азбуци / абецеди. У следећој табели, изузеци су дати у трећој колони:
+Сва слова се могу изговарати онако како се изговарају у било којој словенској азбуци / абцеди. У следећој табели, изузеци су дати у трећој колони:
 
 :::component{name="MDPronunciation1"}
 - као `a` у :en[f**a**ther]
@@ -52,11 +52,12 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/pronunciation.html
 2. Да бисте избегли нејасноће, треба избегавати акање (изговарање ненаглашених самогласника као :ipa[ɑ] или :ipa[ə] на руском).
 3. Осим :isv[`a`] :isv[`e`] :isv[`ě`] :isv[`i`] :isv[`o`] :isv[`u`] :isv[`y`], и слово :isv[`r`] такође може бити самогласник. То је случај када се појављује иза сугласника, а не прати самогласник, што резултира такозваним _слоговним р_. :isv[trg] :ipa[tərg], :isv[cukr] :ipa[ʦukər].
 4. Када :isv[`ě`] следи зубни/алвеоларни сугласник (:isv[`t`] :isv[`d`] :isv[`s`] :isv[`z`] :isv[`n`] :isv[`l`] :isv[`r`]), овај сугласник се изговара меко (погледајте [фонологију][1]). После других сугласника производи исти звук као :isv[`e`], али испред :isv[`j`]: :isv[dělo] звучи као :notr[ďelo], :isv[pěsok]  као :notr[pjesok].
-7. Сугласник испред :isv[`i`] се такође може изговарати меко, али то није обавезно.
-8. Исто тако, сугласник је инхерентно мекан и испред :isv[`j`], осим ако овај сугласник није део префикса: :isv[žitje] се изговара :notr[žiťje], али у речи :isv[odjehati] :isv[`d`] остаје тврд.
-9. С друге стране, иако прасловенска фонема :isv[`e`] омекшава претходни сугласник у пољском и руском језику, у овом случају боље је задржати тврд изговор.
-10. Слово :isv[`l`] је донекле посебан случај. Пре :isv[`a`] :isv[`o`] :isv[`u`] :isv[`y`],  као и на крају слога, звучи као „дебео” :isv[`l`] у :en[full]. Пре :isv[`e`], :isv[`ě`]  и :isv[`i`] је прилично склон да прати образац изговора :isv[`lj`]: :isv[lev] :ipa[lʲɛv]  \~ :ipa[ʎɛf], итд.
-11. Не постоје строга правила за девоцирање звучних сугласника на крају речи, или изговарање незвучних сугласника испред звучних сугласника. Свако може да користи изговор који му највише одговара. Дакле, :isv[Bog] :ipa[bɔk]  и :isv[prosba] :ipa[prɔzbɑ]  су оба тачна. Међутим, генерално, заслужује препоруку да пратите изговор који је што је могуће ближи ономе како је написан.
+5. Када `ě` следи зубни (дентални) или надзубни (алвеоларни) сугласник (`t` `d` `s` `z` `n` `l` `r`), тај сугласник се тада изговара меко (погледајте [фонологију][1]). После осталих сугласника производи исти звук као `e`, али уз `j` испред њега. На пример :isv[dělo] звучи као :notr[ďelo], :isv[pěsok]  као :notr[pjesok].
+6. Сугласник испред :isv[`i`] се такође може изговарати меко, али то није обавезно.
+7. Исто тако, сугласник је инхерентно мекан и испред :isv[`j`], осим ако овај сугласник није део префикса: :isv[žitje] се изговара :notr[žiťje], али у речи :isv[odjehati] :isv[`d`] остаје тврд.
+8. С друге стране, иако прасловенска фонема :isv[`e`] омекшава претходни сугласник у пољском и руском језику, у овом случају боље је задржати тврд изговор.
+9. Слово :isv[`l`] је донекле посебан случај. Пре :isv[`a`] :isv[`o`] :isv[`u`] :isv[`y`],  као и на крају слога, звучи као „дебео” :isv[`l`] у :en[full]. Пре :isv[`e`], :isv[`ě`]  и :isv[`i`] је прилично склон да прати образац изговора :isv[`lj`]: :isv[lev] :ipa[lʲɛv]  \~ :ipa[ʎɛf], итд.
+10. Не постоје строга правила за девоцирање звучних сугласника на крају речи, или изговарање незвучних сугласника испред звучних сугласника. Свако може да користи изговор који му највише одговара. Дакле, :isv[Bog] :ipa[bɔk]  и :isv[prosba] :ipa[prɔzbɑ]  су оба тачна. Међутим, генерално, заслужује препоруку да пратите изговор који је што је могуће ближи ономе како је написан.
 
 ## Етимолошке екстензије алфабета \{#etymological-alphabet-extensions}